Prosečna i minimalna plata u Srbiji mogle bi u roku od tri do pet godina da pokriju prosečnu i minimalnu potrošačku korpu, ako se nastavi ovakva dinamika razvoja Srbije i ostvare projektovani makroekonomski pokazatelji.
Ova izjava Milana Trajkovića, zamenika direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, uzburkala je javnost i predstavnike sindikata koji se još od 2018, bez uspeha, bore da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom koprom.
„Svi naši zahtevi datiraju još iz 2018, a od tada je prošlo pet godina. Ako na taj period sada dodamo novih tri do pet godina, kako prognoziraju iz NBS-a, onda naši radnici na minimalcu treba da se „zamrznu” i čekaju bolja vremena”, naglasio je Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, koji učestvuje u pregovorima Socijalno-ekonomskog saveta o formiranju nove minimalne cene rada.
Kada nadležni govore o dobrim „makroekonomskim pokazateljima” onda zapravo analiziraju baznu inflaciju u koju nisu uključeni hrana, energenti, alkohol i cigarete.
„Svi znamo da je cena hrane porasla 23 odsto, povrće je poskupelo za više od 40 procenata, energenti će porasti 26 do 27 odsto... Tako da, minimalna cena rada koja sada iznosi 230 dinara po času nije bila primenjiva ni u januaru 2023. a kamoli sada, posle ovih silnih poskupljenja” naveo je Marković.
Osim toga što zaposlenima poručuje da treba da se strpe još tri do pet godina, država redovno podseća sindikate i da, ako bi minimalac bio uvećan za toliko koliko zahtevaju sindikati, onda bi oni trebalo da snose odgovornost za otpuštanje radnika.„Mi pitamo državu da li je ona onda spremna da snosi posledicu odlaska radnika iz Srbije”, izričit je Marković. Podseća da je Savez samostalnih sindikata Srbije uradio analizu profita privrednika, kada je ustanovljeno da je u 2022. poslodavcima profit porastao za 26,3 odsto u odnosu na raniju godinu.
„Privredna društva ostvarila su dobit od 7,36 milijardi evra. Zašto onda ti isti poslodavci ne mogu nešto od te dobiti da daju i radnicima, jer svi znamo da je dobar radnik zadovoljan radnik. Poslodavci samo traže od države nova rasterećenja, a njihova dobit je svake godine sve veća. Recimo, mikropreduzeća su zabeležili rast profita od 184 odsto u 2022”, napomenuo je Marković.
Ni u UGS „Nezavisnost” nisu sasvim sigurni da će se u narednih tri do pet godina izjednačiti zarade i potrošačke korpe, kako navode iz NBS-a, pošto dinamika približavanja minimalne zarade minimalnoj korpi nikako ne ide u prilog takvoj konstataciji.
„I dalje postoji odstupanje, od nekih 12.000 dinara, jer je u maju minimalna korpa bila 51.800, a minimalac oko 40.000. Tih 12.000 dinara razlike možemo da dosegnemo samo znatnim povećanjem minimalca i na tome ćemo insistirati na pregovorima. Ipak, nisam siguran da će to biti prihvaćeno, ni od vlade ni od stranih kompanija, jer one ionako imaju već potpisane ugovore sa vladom u vezi sa subvencijama gde se radnicima garantuju isplate minimalne zarade, uz dodatnih 20 odsto”, rekao je Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u „Nezavisnosti”.
Objasnio je da strane firme u povećanju minimalca vide samo uvećanje svog troška.„One već imaju ugovore koje su potpisale sa Srbijom i došli su na naše tržište zbog kvalitetne i jeftine radne snage. Ako bi se znatno povećao minimalac, realno bi postojala mogućnost da te iste kompanije potraže neko novo tržište, premeste svoju proizvodnju”, naglasio je Ristić. Dodao je da ako se izjednačavanje zarada i korpe u 2021. kako je zamišljeno nije dogodilo zbog pandemije, pa potom i sukoba u Ukrajini, onda nije prihvatljivo ni da se profiti kompanija povećavaju.
Da se do sada ipak nisu stekli uslovi za izjednačavanje minimalne potrošačke korpe sa minimalnom cenom rada, podseća Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavca Srbije.
„Da bi se to postiglo, skok plata bi trebalo da bude veći od rasta inflacije, a to bio veliki udarac na budžet. Aktuelni predlozi sindikata koji traže povećanje minimalca za 27 odsto, dakle, sa sadašnjih 40.000 dinara na oko 52.000, suviše su nerealni. Sa druge strane, izjava predsednika Aleksandra Vučića da će minimalna zarada biti povećana za oko 17 procenata je realnija, a to je iznad inflacije koja se očekuje u narednoj godini” kazao je Atanacković. Naveo je da naša ekonomija ne može da izdrži drastično uvećanje minimalca jer to nije u skladu sa makroekonomskim pokazateljima.
„Za one koji primaju minimalne zarade, kroz socijalne karte i ostale državne programe podrške, taj problem bi mogao da se ublaži” napomenuo je Atanacković.
U Srbiji, inače, prema rečima Milana Trajkovića, iz NBS-a, nikada prosečna plata nije pokrivala prosečnu potrošačku korpu, niti minimalna zarada minimalnu potrošačku korpu, otkako postoje podaci.